Na osnovu vodećeg indikatora INDIPAS-a, u četvrtom kvartalu 2021. godine, po nalazu RZZS, očekuje se međugodišnji rast industrijske proizvodnje od oko 1 odsto. Očekuje se da će najveći doprinos međugodišnjem rastu
dati rudarstvo, metalurgija i metalska industrija: i to u oblasti eksploatacije rude metala, proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, proizvodnje osnovnih metala i proizvodnje koksa i derivata nafte.
S druge strane, očekuje se usporavanje i međugodišnji pad snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, kao i u proizvodnji nameštaja i proizvodnji proizvoda od gume i plastike.
Uslužni sektor porastao za 9 odsto
U oblasti uslužne ekonomije, na osnovu vodećeg indikatora ukupnih usluga procenjen je međugodišnji rast ukupnih usluga u četvrtom kvartalu 2021. godine od oko 9,2 odsto. Takođe, očekuje se da će najveći doprinos ovom rastu doći od rasta trgovine na veliko, stručnih, naučnih, tehničkih, administrativnih i drugih pomoćnih aktivnosti i usluga u oblasti zdravstva.
U pogledu inflatornih pritisaka, očekuje se da će četvrti kvartal ove godine pokazati rast potrošačkih cena od oko 7,5 odsto i to rastom cene hrane, bezalkoholnih pića, goriva i električne energije, dok će početkom nove godine biti povećane cene duvana, hrane i goriva.
Ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji je u periodu januar–septembar 2021. bila veća za 7,3 odsto nego u istom
periodu 2020. godine.
Najbrže rasli prerađivački, energetski i rudarski sektor
Posmatrano po sektorima, tokom prvih devet meseci 2021. godine zabeležen je rast u svim sektorima: Prerađivačkoj
industriji (6,5%), Snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji (4,5%) i u Rudarstvu (21,9%).
Posmatrano po oblastima, Prerađivačka industrija je u prva tri kvartala 2021. zabeležila rast u 17 od 24 oblasti
(zajedno učestvuju sa 61,2% u ukupnoj industriji) u odnosu na isti period 2020. godine. Najznačajnije oblasti u kojima su ostvareni pozitivni rezultati jesu Proizvodnja prehrambenih proizvoda (rast od 0,1%), Proizvodnja koksa i
derivata nafte (rast od 10,3%), Proizvodnja proizvoda od gume i plastike (rast od 8,3%) i Proizvodnja metalnih
proizvoda, osim mašina (rast od 7,3%).
Pad farmaceutske, industrije papira, proizvodnja nameštaja…
Pad je zabeležen u sedam oblasti (zajedno učestvuju sa 14,7% u ukupnoj industriji): Proizvodnja osnovnih
farmaceutskih proizvoda i preparata (pad od 2,4%), Proizvodnja papira i proizvoda od papira (pad od 0,2%),
Proizvodnja odevnih predmeta (pad od 2,9%), Proizvodnja nameštaja (pad od 10,1%), Proizvodnja duvanskih
proizvoda (pad od 2,0%), Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa (pad od 3,9%) i Popravka i montaža mašina
i opreme (pad od 1,7%).
U prvih devet meseci 2021. godine građevinska aktivnost na teritoriji Republike Srbije porasla je za 24,2 odsto u
tekućim cenama u odnosu na isti period prethodne godine, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 16,5 procenata.
U prvom kvartalu ostvaren je rast od 17,4 procenta, u drugom kvartalu rast od 14,9 a u trećem kvartalu rast od 15,2 odsto u stalnim cenama u odnosu na isti kvartal 2020. godine. Rast vrednosti je najizraženiji na objektima saobraćajne infrastrukture (autoputevima i železnici).
Izvoz robe u trećem kvartalu povećan za 28 odsto, uvoz za 23,4
Ukupna vrednost izvoza robe u Srbiji u periodu januar‒septembar 2021. godine veća je za 28,1 odsto u odnosu na isti
period 2020. godine. Na kretanje ukupnog izvoza najviše su uticali rast od 25,3 procenta u izvozu sektora Prerađivačke industrije, koji čini 88,4 odsto ukupnog izvoza, i rast od 15,6 procenta izvoza Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, koji čini 6,7 odsto ukupnog izvoza u prvih devet meseci 2021. godine.
Izvoz električne opreme, oblast sa pojedinačno najvećom vrednošću izvoza (1 584,2 miliona evra), ostvario je
kumulativni rast od 35,8 odsto i povećanje učešća u ukupnom izvozu – sa 9,6 odsto prethodne godine na 10,1 odsto u periodu januar‒septembar ove godine. Izvoz prehrambenih proizvoda beleži kumulativni rast od 21,9 odsto ‒ u prva tri kvartala 2021. godine ostvaren je izvoz u vrednosti od 1 578,2 miliona evra i smanjenje učešća u ukupnom izvozu – sa 10,6 odsto prethodne godine na 10,1 odsto. Izvoz motornih vozila i prikolica, sa nepromenjenim učešćem od 9,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, beleži kumulativan rast od 27,9 procenata.
Vrednost izvoza u periodu januar–septembar 2021. iznosila je 1.498,2 miliona evra. Izvoz osnovnih metala, oblast sa vrednošću izvoza od 1.410,9 miliona evra i povećanim učešćem u ukupnom izvozu, sa 7,9 odsto u istom periodu prethodne godine na 9,0 odsto, beleži kumulativni rast od 46 procenata. Izvoz proizvoda od gume i plastike beleži kumulativni rast od 24,5 odsto i smanjeno učešće u odnosu na isti period prošle godine (sa 9% na 8,7%).
Ukupna vrednost uvoza robe u Srbiji u periodu januar-septembar 2021. godine veća je za 23,4 odsto u odnosu na isti
period 2020. godine.
Na rezultate uvoza najviše su uticali rast od 22,6 odsto u sektoru Prerađivačke industrije (77,6% ukupnog uvoza) i
rast od 31,0 odsto u uvozu robe koja još nije klasifikovana (11,6% ukupnog uvoza) u prvih devet meseci 2021. godine.
Nemačka najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije
Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u prvih devet meseci 2021. godine bile su zemlje sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 61,0% ukupne razmene, dok je CEFTA na drugom mestu. Pojedinačno gledano, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije su Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Mađarska u izvozu, a u uvozu Nemačka, Kina, Italija, Ruska Federacija i Turska. U Nemačku se izveze roba vrednosti 1,97 mlrd evra, a uveze 2,7 milijardi.
Izvoz prerađivačke industrije u prvih devet meseci 2021. godine ostvario je rast od 25,3 odsto u odnosu na isti period
2020. godine. Od 23 oblasti, beleži se kumulativni rast u 20 oblasti, koje zajedno učestvuju sa 84% u ukupnom izvozu.
U Srbiji je u trećem kvartalu 2021. godine bilo zaposleno 2,9 miliona lica, nezaposleno 342 hiljade lica, a
van radne snage 2,6 miliona lica starijih od 15 godina.
Stopa nezaposlenosti iznosi 10,5 odsto i, u poređenju sa drugim kvartalom 2021. godine, manja je za 0,6 p. p., pri
čemu je broj nezaposlenih lica smanjen za 10,5 hiljada. Istovremeno je smanjen i broj lica van radne snage za
95,6 hiljada.
Zarade porasle realno za manje od 5 odsto
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata u Republici Srbiji za treći kvartal 2021. godine iznosila
je 64.863 dinara. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, nominalno je viša za 9,2 odsto, a realno za 4,5 procenta. Plate u javnom sektoru bile su 72.297 dinara u proseku.
Kada su zarade u pitanju, najveći realan rast u periodu od devet meseci 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, ostvaren u sektorima Informisanje i komunikacije (11,4%), Zdravstvena i socijalna zaštita (11%), Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (7%) i Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (6,5%).
Najviša zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar–septembar 2021. godine obračunata je u sledećim
oblastima: Računarsko programiranje i konsultantske delatnosti (176.151 dinara), Vazdušni saobraćaj (149.399,
Naučno istraživanje i razvoj (131.291), Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa (124.175) i Proizvodnja
duvanskih proizvoda (121.461).
U svim ostalim oblastima zarade su se kretale u rasponu od 36.446 dinara (Delatnost pripremanja i posluživanja
hrane i pića) do 121.070 dinara (Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova).
Posmatrano po regionima, najviša prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar–septembar 2021. godine
obračunata je u Beogradskom regionu (80.057 dinara). U Regionu Vojvodine zarada je iznosila 61.141 dinar, u Regionu Južne i Istočne Srbije 56.750 dinara, a u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 54.876 dinara.
Izvor RZZS
Fotografija Pexels
