U Albaniji je 21. decembra između Srbije, S. Makedonije i Albanije potpisano više dokumenata iz oblasti poljoprivrede i veterine, kroz inicijativu Otvoreni Balkan. Potpisi tri lidera balkanskih zemalja omogućavaju brži promet stoke, ali i trgovinu poljoprivrednih proizvoda, odnosno proizvoda biljnog i životinjskog porekla.
Prethodnim dogovorima regulisano je da radna snaga iz bilo koje od ovih država može slobodno dobiti radne dozvole u zemljama potpisnicama. Omogućeno je i da građani sve tri zemlje putuju bez pasoša i da kroz objedinjeni elektronski sistem podnose prijave na bilo kom mestu. Ovog leta je to rezultiralo povećanim odlaskom srpskih turista na albansku obalu.
Albanija apsolutni lider izvoza poljoprivrednih proizvoda
Od balkanskih zemalja, S. Makedonija je do pre 12 godina bila najznačajniji izvoznik poljoprivrednih proizvoda u Srbiju. U 2008. godini držala je čak dve petine srpskog uvoza povrća. U toj godini ukupan uvoz povrća bio je 53,1 milion evra, a Makedonija je davala robe u vrednosti od 21,6 miliona. Te godine je zabeležen prvi albanski izvoz u vrednosti od samo 4 hiljade evra, uglavnom u krompiru.
Svoj prvi milion u poslovanju sa Srbijom, albanska poljoprivreda je ostvarila već 2012. godine. Od tada do danas, za manje od deceniju, izvoz albanske poljoprivrede u Srbiju porastao je više od 20 puta. U 2020. godini vredeo je 24 miliona evra, dok za ovu godinu podaci još nisu dostupni.
U 2019. godini, ukupno tržište uvoznih poljoprivrednih proizvoda Albanija je pokrivala velikim količinama jeftinog povrća u iznosu od 14,6 miliona evra. Makedonski udeo pao je na 9,7 miliona, kao i Holandije, iz koje se godinama uvozio kvalitetan luk (10,7 miliona evra), na trećem mestu i udeo Španije, glavnog srpskog snabdevača raznim vrstama zelenih salata (10,2 mil eur), naročito u zimskom periodu.
Svaki drugi uvezeni krastavac i paradajz na srpskoj trpezi su albanski
U 2020. godini, albanski poljoprivrednici imali su još više razloga da budu zadovoljni otvorenim granicama. Gotovo 61 odsto uvezenog krastavca na srpskim trpezama bio je albanski. Srpski poljoprivrednici su ostali siromašniji za 6,64 miliona evra datog za uvoz ovog povrća, od čega je za Albaniju otišlo nešto više od 4 miliona evra.
Srbija godišnje potroši 25,2 miliona evra za uvoz paradajza, od čega čak 52 odsto ili 13 miliona i 46 hiljada evra za onaj iz albanskih plastenika i njiva. Uvoz je naročito intenziviran u ranim prolećnim mesecima, tj od marta do juna, budući da zbog toplije klime, prvi rod u ovom delu Balkana pristiže upravo u Albaniji.
Kada se pogleda ukupan izvoz Albanije u paradajzu i krastavcu, poljoprivrednici iz ove zemlje itekako mogu biti zadovoljni saradnjom sa Srbijom. Srbija čini čak 39,55 odsto ukupnog albanskog izvoza paradajza i 38,93 odsto ukupnog izvoza krastavca.
Srbija svakog meseca hrani 50.000 albanskih seljaka
Slično stoji i sa drugim poljoprivrednim kulturama: uvoz albanskog kupusa u 2020. godini bio je 1,25 miliona evra (ukupan uvoz 5,22 mil), dok svog ostalog povrća 5,1 milion (ukupan uvoz 17,44 miliona evra).
Možda Srbija mašta o srpskom svetu, ali za Albaniju je Srbija realan monetarni svet. Iz Srbije stiže u proseku svakog meseca 2 miliona evra od povrća, jer je ukupan izvoz u 2020. godini bio 24,4 miliona evra. Ako je ukupan srpski uvoz poljoprivrednih proizvoda u prošloj godini bio 105,1 milion evra, onda svaki četvrti evro Srbi daju albanskom seljaku, umesto svom.
Ako uzmemo da prosečan seljak u Albaniji potroši za život mesečno manje od 500 evra, onda ovim iznosom srpski građani podržavaju albansko selo više nego svoje, budući da od ovakvog priliva iz Srbije, 50.000 seljaka iz Albanije ima osiguranu egzistenciju. Naročito zbog toga što albanski izvoz u Srbiju čini 34 odsto ukupnog poljoprivrednog izvoza ove zemlje.
Ako je za utehu, onaj albanski krompir, sa početka teksta, u 2019. godini pao je na 2 hiljade evra.
Nije da nije problem što se i ostala tri evra daju stranim seljacima, posebno evropskim, jer Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija je obavezna da otvori svoje granice za nesmetani uvoz subvencionisanih evropskih poljoprivrednih proizvoda, dok za izvoz u EU ima ograničene kvote.
Šta srpska poljoprivreda ima od sporazuma Otvoreni Balkan
Srbija je u 2020. godini imala negativan spoljnotrgovinski bilans u trgovini povrćem za 136 hiljada evra. Ipak, i bez pandemijskih uslova poslovanja, negativan trend u ovom bilansu raste iz godine u godinu, upravo u korist Albanije. Jednostavnim ekonomskim jezikom, Srbija bez ikakvog razloga, preliva svoje ekonomsko bogatstvo i to ne na nivou jednostavne trgovinske razmene, već strateški. Ako se pogledaju kumulativni dobici albanske poljoprivrede ka Srbiji koji su uvećani za više od 20 puta u samo 10 godina, i kumulativni strateški gubici srpskog sela zbog sporazuma CEFTA i sporazuma sa EU, sa razlogom se može staviti u korelaciju albansko bogatstvo sa srpskim siromašenjem.
Srbija je u 2020. godini izvezla povrća u vrednosti od oko 105 miliona evra. Izvoz u Albaniju čini 3 odsto. Srpski izvoz masti je bio gotovo 200 miliona evra, od toga u Albaniju je izvezeno manje od 1,5 odsto. Prerađevina od povrća i voća srpska prehrambena industrija u prošloj godini izvezla je za 108,6 miliona evra, od čega u Albaniju samo 1,44 miliona. Jedini značajniji prehrambeni izvoz Srbije u Albaniju je u cerealijama, oko 30 miliona evra u 2020. godini (ukupan svetski izvoz Srbije 657 miliona evra). S obzirom da cerealije kao prerađevine, ne zahtevaju transport u svežem stanju, ni ta izvozna niša ne dobija ništa sporazumima potpisanim u Albaniji.
Šta je stvarni srpski interes u trgovinskoj razmeni sa Albanijom
Od svih srpskih proizvoda, Albaniji najviše treba gvožđa i čelika, jer toga godišnje uveze iz Srbije za 30 miliona evra. Za taj izvoz, kao ni za ukupnu trgovinsku saradnju Srbije i Albanije koja je u 2021. godini bila nešto preko 200 miliona evra, Otvoreni Balkan, međutim, ne pokazuje nikakvu korist za domaću privredu. Za sada je vidljiva direktna korist Albanije od Srbije u poljoprivredi i turizmu, tamo gde otvorene granice zaista imaju smisla i očito pospešuju te privredne industrije.
Srbija nije naučila osnovnu lekciju iz makroekonomije. Ne postoji saradnja a još manje spoljnotrgovinski interes kada jedan partner drugome izvozi toliko jeftinu robu, zbog sopstvenih nižih inputa, da mu strateški uništava ceo jedan sektor i postaje dominantan snadbdevač na njegovom tržištu. Srpski veletrgovci, naravno, nemaju razloga da budu nezadovoljni, jer ostvaruju visoke profite dodavajući marže na albansko povrće. Gubi srpsko selo jer sa postojećim troškovima inputa postaje nerentabilno čak i u povrtarstvu, gde je do sada imalo nekakvu računicu.
Iz toga jedini ekonomski konzistentan zaključak može se izvući u preporuci da, koristeći liberalne radne dozvole, srpski seljaci imaju interes da pređu sa proizvodnjom u Albaniju. Tamo mogu da počnu, doduše sa nižim nadnicama ali barem sa sigurnim plasmanom, koji očito nemaju u Srbiji.
Ostale zemlje regiona, BiH, Crna Gora i Kosovo* nisu i dalje za uključenje u ovaj sporazum, koji po svemu sudeći, nema ni podršku Nemačke niti Evropske Unije. Za sada, čini se da su jedino SAD i Velika Britanija sponzori ovakvog ukrupnjavanja balkanskog tržišta, verovatno više iz sopstvenih geopolitičkih nego privrednih interesa.
Izvor podataka: WTO
Fotografija: Pexels
