Udruženje muzičkih autora Srbije, SOKOJ, prenosi glavne nalaze CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, za 2020. godinu. Svake godine, ovo međunarodno udruženje prati i objavljuje podatke o autorskim prihodima i stanju autorskog prava u muzičkoj industriji i srodnim kulturnim industrijama iz 123 zemlje sveta. U ovogodišnjem izveštaju prvi put se vidi veliki pad prihoda od prikupljenih naknada za autorska i srodna prava tokom 2020. godine, zbog krize izazvane pandemijom virusa COVID19 .
Globalni prihodi autora u tradicionalnim kulturnim industrijama gde su osim muzike, još i grupe delatnosti audiovizuelnih i izvođačkih/dramskih umetnosti, kao i književnih autora opali su za 9,9 odsto tokom 2020. godine, što ukupno čini više od milijardu evra gubitka, u odnosu na prethodnu 2019. godinu.
Najveći pad prihoda od autorskih prava, od 10,7 odsto, zabeležen je u muzičkoj industriji, koja je ujedno i najveći generator prihoda od autorskih prava (skoro 88% ukupnih prihoda svih članica CISAC-a dolazi od autorskog prava iz muzičke industrije). Ovaj rezultat očekivan je zbog lokdauna i potom strogih mera izolacije i ograničavanja pristupa javnim prostorima, otuda najveći pad zabeležen je kod prihoda od nastupa uživo i koncerata, čak 45,5 odsto.
Svetsko tržište autorskog prava muzičke industrije godišnje vredi 8,19 milijardi evra, koliko su i bili prihodi na kraju 2019. godine.
Povećan prihod od digitalnih usluga
Očekivano, striming servisi i digitalne usluge preko platformi za emitovanje muzike su povećani, tako da su zabeležili rast za čak 16,6 odsto u odnosu na 2019. godinu. Prihodi su došli od pretplata na video-on-demand usluge i usluge emitovanja muzike preko specijalizovanih platformi. Prva reakcija brojnih autorskih udruženja, na prvom mestu kompozitorskih, jeste da licenciraju svoj repertoar na digitalnim platformama i servisima, kakav je na primer, francuski brend Deezer. Prihodi su povećani i preko YouTube, koji je godinama unazad omogućavao da muzički autori zarađuju od emitovanja muzike preko ove mreže.
Najveći digitalni rast zabeležila su tržišta Tajlanda (130 odsto!), Indonezije (52,6%), potom Meksika, Vijetnama, Kanade i Južne Koreje, a u Evropi Velike Britanije, koji imaju i najveće udele na svetskom tržištu autorskih digitalnih usluga.
Evropa lider u zaradi od autorskog prava
U visini prikupljene naknade vodi Evropa tj. tržište zapadnoevropskih zemalja, iako je pretrpelo najveći udar zbog pada prihoda u segmentu koncerata i živog izvođenja, budući da je to tržište pre epidemije bilo vodeće u svetu.
Prihodi od tantijema od radiotelevizijske difuzije muzike i drugih autorskih dela su takođe pali, i to za 4,3 odsto. Ovi prihodi čine čak 40 odsto ukupnih prihoda autora, i iznose oko 4 milijarde evra godišnje.
Izveštaj pominje od zemalja u regionu slučaj Hrvatske gde je Hrvatsko društvo skladatelja ZAMP imalo pad od 15 odsto prihoda u odnosu na njihovu rekordnu 2019. godinu. Ipak, ovo udruženje je zabeležilo porast prihoda od digitalnih usluga i servisa za čak 193,4 odsto, što je jedan od najviših u svetu.
Sokoj prenosi reči predsednika CISAC-a, poznatog kao jednog od osnivača grupe ABBA. Muzičar Björn Ulvaeus istakao je da se iz iskustva globalne pandemije koja je zadesila muzičku industriju mogu zaključiti dve stvari: prva da je za muzičku industriju veliki značaj digitalnih servisa i platformi. „Jer su ti servisi na sigurnom putu da postanu glavni izvor prihoda autora u budućnosti“. Drugi važan uvid je da ti prihodi „ipak nisu dovoljni za dostojanstven život i fer naknadu, kada se rasporede na milione autora širom sveta“.
Srbija bez većih oscilacija, ali i bez značajnijeg učešća na tržištu autorskog prava u muzici i izdavaštvu
SOKOJ ističe da je naplata prihoda i distribucija naknada u Srbiji među muzičkim autorima, gotovo ostala ista kao 2019. godine, zbog čega su dobili priznanje iz CISAC-a. Učešće srpske muzičke industrije u svetskoj je manje od 0,1 odsto i Srbija se ne pojavljuje u prvih 50 zemalja po ukupnom šeru.
Pročitajte ceo članak na portalu Kreativna Srbija.
Fotografija Pexels
