Kolika je novčana masa, a koliki je BDP Srbije? BDP Srbije je bio 53 milijarde dolara na kraju 2020. godine, uz očekivanja da će biti na kraju 2021. godine oko 57 mlrd dolara. Na kraju oktobra u opticaju je bilo 1,316 biliona dinara ili 12,681 mlrd dolara. Na osnovu ovih podataka dolazimo do indeksa brzine opticaja novca od 4,49, što i ne bi bilo tako loše, kad bi se gledala samo novčana masa gotovog novca odnosno posmatrala makroekonomska kretanja u svetu.
Kako količina novčane mase utiče na BDP
Novčane mase gotovog novca, međutim, najmanje je od svog dostupnog novca – tek negde oko trećine monetarne mase Srbije. Kada govorimo o novcu, moramo imati u vidu više pojavnih oblika novca. U BDP ulaze i M2 agregati koje čine krediti i drugi depoziti, kao i M3 koji čine repo operacije i vrednosni papiri. Kad je o Srbiji reč, M2 i M3 tri puta su veći od M1 a svi zajedno čine ukupnu monetarnu masu od 3 biliona 606 milijardi i 216 miliona dinara, prema podacima Narodne banke Srbije. U dolarima prikazano, to je 34 milijarde 752 miliona dolara.
Na osnovu ovog podatka i projekcije bruto društvenog proizvoda Srbije, dolazimo do indeksa opticaja novčane mase od 1,64. U monetarnoj ekonomiji ovaj indeks predstavlja veoma slabu brzinu kretanja novca. Drugim rečima, prema ovoj brzini, 1 dinar obrne se svega 1,64 puta godišnje.
U stabilnim vremenima, kojih odavno nije bilo, brzina novca je indeksa preko 10, a optimalno ne bi trebalo da pada ispod 7, toliko bi i solventno preduzeće trebalo da “obrne” puta svoj obrtni kapital tokom godine.
Privreda je prezadužena dugoročnim kreditima, koji usporavaju novac
Šta nam ovo govori?
Pre svega nam govori da je privreda prezadužena, ali i stanovništvo, zaključujemo da se transakcijske rupe redovno zapušavaju monetarnom emisijom i repo operacijama. Vitalnost privrede je, dakle, na aparatima. Kod privrede je na kraju oktobra bilo 1,1 bilion dinara, ali od toga samo 486,7 mlrd gotovog novca, ostalo su krediti i vrednosni papiri, koji gotovo po pravilu pripadaju poveriocima.
Nama u 2022. godini sledi još veća inflacija, što će dalje pogurati novčanu emisiju i lančano uticaće na rast cena i pad realnih prihoda i privrede i stanovništva. Onih nedovoljnih 1,64 puta godišnje biće još manje, brzina opticaja vrlo verovatno da će padati sve do indeksa 1. Ako, međutim, padne ispod 1, imaćemo hiperinflaciju, što se, vrlo verovatno neće dogoditi.
Brzina novca zavisi od privrednih uslova
Kako se izračunava “brzina novca”? Jednostavno, reč je o količniku ukupnog priliva od prodaje proizvoda i iznosa sa početka perioda namenjenog za prodaju tog proizvoda (računajući sa delom kupovine inputa). Kad je reč o mikro subjektu, upravo imamo takav položaj novca kao obrtnog kapitala firme. Neka kompanija može na početku godine imati 90.000 dinara, a ukupan iznos priliva po osnovu prodaje može biti 660.000. Izračunaćemo: 660.000/90.000 = 7,33. Dakle, u ovom slučaju, prosečan broj “obrta” novca je malo iznad sedam.
Stvari se malo drugačije imenuju kada je reč o makrosubjektu (grad, regija, država), odnosno o BDP. Tada je količnik jednak ukupnom prometu novčane mase/količinu novčane mase.
Kad je reč o brzini novca, logika je jednostavna – kratkoročni plasmani i depoziti ubrzavaju novac, dok dugoročni krediti smanjuju brzinu. Naravno, kada uzmete dugoročne kredite, onda taj novac trošite i ne prometujete ga brzo, kao u kratkoročnim depozitima.
Iz najsporije brzine u nekontrolisanu brzinu
Kada brzina novca pada ispod indeksa 1, onda naglo skače na velike vrednosti, jer nastaje veća inflacija i svako se u tom slučaju oslobađa novca (kupujući robu npr, ili nekretnine, zlato, devize ili kripto valute), pa novac naglo dobija na ubrzanju i negativna brzina geometrijski raste. Novac je takav entitet da kad mnogo uspori do jednakosti sa stajanjem (stagnacijom), onda naglo ubrza i teško se zaustavlja. Tako ubrzavajući, on podstiče novu monetarnu emisiju i stvaranje novčanih derivata, koji pokušavaju da ga uspore, ali ga zapravo dodatno ubrzavaju. Javlja se deficit robe.Eto kako nastaje stagflacija, kombinovana sa krizom javnog duga, o kojoj je pre nekoliko meseci govorio američki ekonomista Nurijel Rubini.
Da je Srbija vitalna ekonomija, sa ovom novčanom masom u opticaju njen godišnji BDP bi trebalo da bude minimum 243 milijarde dolara, optimalno više od 300 mlrd dolara.
